Историјат Института ИМС а.д.
При Министарству грађевина краљевине Југославије 1929 године отпочео је са радом Завод за испитивање материјала са задатком да обавља контролна испитивања грађевинских материјала који се користе за објекте под надзором Министарства и других подручних установа на територији целе Југославије.
Паралелно у оквиру Министарства грађевине постојао је и Одсек за мостове који је имао значајну и напредну улогу у развоју грађевинарског конструкторства у краљевини Југославији. Често су задаци изградње мостова прерастали у истраживачко развојне пројекте који су резултирали доношењем савремених прописа за армирани бетон, увођењем стандарда за бетон, геомеханичким испитивањима итд. Одсек је окупио већи број инжењера изузетних квалитета као што су били: Ланцош, Туцаковић, Карпински, Јудинч, Радовановић, Костић, Илић, Матић, Жежељ, Ђорђевић, Шапшал, Воронцов, Ерић, Поповић и др. Била је то велика школа врсних пројектаната, организатора, пропагатора унапређења струке и правих истраживача.
После Другог светског рата Завод одмах наставља са радом у оквиру Министарства грађевина ФНРЈ, вршећи задатке контроле квалитета, док Одсек за мостове под вођством инжењера Бранка Жежеља окупља врсне стручњаке који приступају обнови порушених мостова.
У току 1947. године донето је решење о оснивању грађевинског Института Министарства грађевина ФНРЈ у чији састав улази и постојећи Завод за испитивање материјала. Почетком 1948. године Институт се издваја из Министарства у посебну јединицу и за директора је постављен инжењер Бранко Жежељ. Институт почиње рад са скромном екипом, али убрзо повећава број сарадника са инжењерима првих послератних генерација као што су: Добросав Јевтић, Бранко Стојадиновић, Бошко Петровић, Димитрије Ћертић, Живорад Ћертић, Илија Стојадиновић, Предраг Желалић и други.
1950. године долази до укидања савезних министарстава, а Институт који се до тада афирмисао као научно-истраживачка установа прелази под управу Савезне управе за унапређење производње.
Почетком 1951. године, Српска академија наука и уметности (САНУ), у сарадњи са проф. др Мирком Рошом, отпочиње са реализацијом новог Института за испитивање материјала и конструкција, независно од већ постојећих установа. Исте године инж. Бранко Жежељ, директор савезног Института за грађевинарство, подноси предлог Министру грађевина НР Србије да нови Институт за испитивање материјала САНУ буде образован фузијом већ постојећих института, лабораторија и завода за испитивање материјала у Београду.
Током 1951. године вођени су преговори који су на крају довели до спајања постојећих установа: Савезног института за грађевинарство са Заводом за испитивање материјала, Грађевинског института НРС, Механичко-технолошког института НРС, Завода за испитивање материјала НРС, Оделења “Геобетон” Хидроенергетског завода, Физичко-хемијске лабораторије Савезне планске комисије и машинске радионице за израду прототипова. Јануара 1952. донета је одлука о формирању Института за испитивање материјала САНУ на челу са проф. Мирком Рошом и замеником инж. Бранком Жежељом. Од јануара 1953. Институт постаје установа са самосталним финансирањем са називом Институт за испитивање материјала НР Србије, а за директора је постављен инж. Бранко Жежељ.
У наредном периоду Институт и даље успешно развија своју улогу развојног центра за многе индустрије, укључујући цементну, дрвну, ливарску, металопрерађивачку, као и индустрију бетонских префабриката. Институт је међу водећима у земљи у изградњи савремених путева, развоју геомеханике и фундирања, развоју грађевинских машина, лабораторијске опреме и др. Једна од највећих заслуга Института у дужем периоду је развој преднапрегнутог бетона и ламериланог лепљеног дрвета.
У својој дугој историји Институт је снажно утицао на развој грађевинарства и заједно са другим Институтима у земљи дао значајан допринос у раду Савеза југословенских лабораторија. Институт је творац и стални ослонац Југословенском друштву за преднапрезање.
Током 1965.године формирано је Научно веће које су сачињавали сви чланови колегијума, бирани научни радници и делегирани чланови Универзитета. Оснивањем Научног већа Институт остварује врло ефикасну организациону форму, повољну за развој научних истраживања, одвојену од брига свакодневног пословања.
У новије време запослени у Институту ИМС су се определили за систем менаџмента квалитетом базиран на управљању процесима, а према захтевима стандарда СРПС ИСО 9001:2008 по коме је Институт ИМС сертификован.
Као основни циљ у наредном периоду поставља се рад на иновирању прописа у области грађевинарства и усклађивање са директивама Европске Уније и савременим научним достигнућима и увођење у савремену грађевинску праксу.
